Pojmovi

Psihoaktivna supstanca (PAS) - je svaka materija koja kada se unese u organizam menja jednu ili više psihičkih funkcija. Psihičke funkcije su: mišljenje, pamćenje, opažanje, učenje, emocije, ... U žargonu droga, narkotik, i sl.

Predoziranje – u žargonu overdoz (overdose - eng.), predstavlja uzimanje prekomerne doze supstance koja dovodi do smrti.

Zavisnost od psihoaktivne supstance karakterišu sledeće tegobe: snažna želja – neodoljiva potreba za nabavljanjem i uzimanjem droge, povećanje količine uzete droge, fizička zavisnost, psihička zavisnost, štetne zdravstvene posledice i poremećaje u društvenom i profesionalnom funkcionisanju. Osoba koja ima najmanje 3 od 6 navedenih tegoba u poslednjih godinu dana ispunjava medicinske kriterijume za dijagnozu zavisnosti.

Psihička zavisnost – predstavlja neobuzdanu, neodoljivu potrebu, želju, žudnju za supstancom.

Fizička zavisnost – znači da su se mnoga tkiva i ćelije organizma navikli na supstancu. U slučaju da supstance nema dolazi do apstinencijalne krize.

Apstinencijalna kriza – teško stanje u kome organizam „pati” usled nedostatka supstance. U najtežem slučaju (kod heroinske zavisnosti) javljaju se: preznojavanje, mučnina, povraćanje, izraziti bolovi u zglobovima i mišićima, grčevi, vodnjikave stolice, i dr. Usled apstinencijalne krize ne može doći do smrti, ali predstavlja ogromnu patnju za osobu i organizam. U žargonu – kriza, zikra, kriziranje.

Tolerancija – predstavlja potrebu da se uzima sve više supstance da bi se postigli isti efekti ranije postizani nižim dozama.

Vrste psihoaktivnih supstanci

Postoje dve podele PAS-i:

  • Podela po poreklu (prirodne, sintetičke, polusintetičke)
  • Podela po dejstvu:
    • stimulansi (amfetamin, spid (metamfetamin), ekstazi, kokain, krek, kofein, efedrin...)
    • depresori (opijum i njegovi prirodni i sintetski derivati (prirodni: morfijum, kodein; polusintetski: heroin; sintetski: tramadol (Trodon), Valoron, metadon (Metadon, Heptanon);lekovi za smirenje i spavanje (za smirenje: diazepam (Bensedin, Diazepam, Sedabenz, Apaurin), bromazepam (Bromazepam, Leksilijum), lorazepam (Loram), alprazolam (Ksanaks, Ksalol, Zaksan); za spavanje: barbiturati, midazolam (Flormidal), nitrazepam (Nitram);analgetici (Novalgetol, Kafetin, Kofan, Kombinovani prašak))
    • halucinogeni (LSD, PCP (fenilciklidin=anđeoski prah), lekovi za Parkinsonovu bolest (Akineton, Artan, Parkopan, Mendileks) bunika, gljive, meskalin (iz južnoameričkog kaktusa Pejotla), psilocibin, najčešće se u ovu grupu (mada pripadaju i prvoj) svrstavaju organski rastvarači : lepak, petrolej, benzin, boje, lakovi...)
    • kanabis - efekti marihuane zavise od koncentracije psohoaktivne supstance - tetra-hidro-kanabinola (THC), tipa marihuane, od načina unosa, od iskustva, očekivanja, opšteg telesnog stanja, raspoloženja, društva i ambijenta u kome se PAS-a uzima

Razlozi koji dovode do zavisnosti

Kao razlozi za uzimanje PAS se mogu grupisati u četiri grupe:

  • Radoznalost ( posledica nesigurnosti i emotivne nestabilnosti)
  • Porodična nesigurnost (odbacivanje od strane roditelja, preterana očekivanja, nedostatak jednog od roditelja, alkoholizam u porodici i td.)
  • Psihički poremećaji. Kad je narkomanija simptom lakših ili težih duševnih patnji ili poremećaja
  • Naučeno ponašanje, navika jer se u početku pri uzimanju droge naizgled povećava produktivnost i popravlja raspoloženje

Marihuana

Izrazi u žargonu

trava, vutra, gandža, gras, Meri Džejn, domaćica, šiptarka, gunja, vutragenja, šit, pot, džidža...

Šta je to marihuana?

Marihuana je najrasprostranjenija i najčešće zloupotrebljavana PAS u našoj zemlji i svetu, posebno među adolescentima i mladim odraslim ljudima.

Marihuana je biljka (Indijska konoplja) od koje se koriste osušeni cvetovi ženske biljke. U širem smislu reči marihuana je bilo koji deo biljke konoplje koji je isečen, osušen i samleven.

Hašiš je smola isceđena iz marihuane. Jedan od proizvoda biljke je i kanabiolovo ulje, koje je nekoliko puta intezivnijeg dejstva od marihuane i hašiša.

Ordinacija Baračkov

Supstance odgovorne za psihoaktivne efekte Indijske konoplje i njenih produkata nazivaju se kanabinoidi. Njih ima nekoliko vrsta, ali sa najsnažnijim dejstvom je THC (tetrahidrokanabiol) , sa najvećom koncentracijom u cvetu biljke. Od količine THC-a u marihuani zavise i njeni efekti. Marihuana prosečno sadrži od 0,5-5% THC-a. Hašiš sadrži oko 10-15% THC-a, a procenat aktivne supstance u kanabiolovom ulju se kreće i do 50%. Danas su aktuelni hibridi marihuane koji imaju oko 5-6 puta veću koncentraciju THC-a, a postoje i prirodne vrste kao što je Sinsemila koja sadrži od 7-14%.

Kako se upotrebljava?

Marihuana, osušena i isečena, liči na začin origano, najčešće se kod nas koristi u vidu specijalno pripremljenih cigareta (u žargonu-džoint, džokavac), kada može i da se meša sa duvanom. U organizam se unosi pušenjem (popularno nazvano duvanjem), može da se unosi i pomoću lule, ili specijalnih naprava-nargila. Dim marihuane ima snažan, oštar miris, veoma sličan mirisu zapaljene suve trave ili konopca koji gori.
Marihuana može i da se žvaće, guta ili ušmrkava, a u nekim azijskim zemljama, naročito u Indiji, priprema se kao čaj, u vidu specijalno pripremljenih kolača, poslastica ili kao začin u hrani.
Hašiš ima izgled osušene smole ili čokolade čije se parče odlomi, usitni, pomeša sa duvanom i zavije u džoint.

Ordinacija Baračkov

Kako deluje?

Efekti marihuane zavise od koncentracije THC-a, tipa marihuane, od načina unosa, od ranijeg iskustva sa marihuanom, očekivanja, opšteg telesnog stanja, raspoloženja, društva i ambijenta u kome se marihuana uzima. Osnovno je da ona potencira postojeće duševno stanje. Neko ko je tužan nakon uzimanja marihuane biće još tužniji, neraspoloženiji. Onaj ko je raspoložen, veseo, postaće još veseliji i razdraganiji. Efekti traju od 1-5 sati.

Šta se dešava kada neko uzme marihuanu?

Psihički efekti:

  • plima raspoloženja
  • pojačana govorljivost, brbljivost - ovo stanje se često naziva „bleskasto raspoloženje“, a marihuana „seme kikota“, jer izaziva smeh u društvu na besmislene, neprikladne povode
  • osećaj bezbrižnosti
  • menja se osećaj protoka vremena, vreme teče ubrzano ili usporeno
  • podstiče strah, napetost i razdražljivost
  • usporene reakcije reagovanja i poremećaj koordinacije pokreta (ponekad nespretnost u pokretima i ravnoteži)
  • zaboravnost za skore događaje
  • poremećaj pažnje, koncentracije, brzine rasuđivanja
  • smanjenje koncentracije pri vožnji
  • ponekad čulne obmane.

Fizički efekti:

  • crvene oči (šire se krvni sudovi koji hrane spoljn deo oka pa oči deluju „zakrvavljene“)
  • suvoća usta
  • povećan apetit (naročito za slatkišima)
  • ubrzan rad srca
  • povećanje krvnog pritiska.

Šta sve može da se desi posle duže upotrebe?

Psihički poremećaji:

  • Amotivacioni sindrom koji se manifestuje kao: gubitak životne energije, gubitak interesovanja, nemogućnost radovanja, potištenost, osećaj praznine, dosade, besmislenosti, osećaj šupljine u grudima i glavi
  • oštećenje opažanja, rasuđivanja
  • oštećenje opažanja, rasuđivanja
  • oštećenje pamćenja (naročito kratkoročnog ), oštećenje logičkog razmišljanja
  • ludilo sa sumanostima, čulnim obmanama, paničnim strahom, napetošću.

Fizički poremećaji:

  • oštećenja disajnih organa
  • oštećenja imuniteta
  • hormonske promene
  • problemi sa reproduktivnim sistemom (poremećaj menstrualnog ciklusa kod devojaka, poremećaj pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca)
  • povećava mogućnost zloćudnih tumora (češći tumori organa za disanje i organa za varenje)
  • oštećenja na plodu, prevremeno rođenje i smanjena telesna težina beba na rođenju.

Koju vrstu zavisnosti izaziva?

Izaziva psihičku zavisnost, fizička zavisnost je vrlo mala pa se i ne spominje.

Ekstazi

Izrazi u žargonu

ekser, eks, E, M, MDMA, ljubavna pilula, kalifornijski zalazak, ...

Šta je to ekstazi?

To je sintetska psihoaktivna supstanca. Hemijski to je metilen- dioksi-metamfetamin (MDMA). Na tržištu se nalazi u obliku tableta, kapsula ili praška. Tablete su različitih boja i na njima su utisnuti različiti znaci (npr. delfin, smajli☺, znak za Mercedes, Micubiši i dr.) koji označavaju različite proizvođače i imaju jedino marketinški značaj. Gorkog je ukusa. S obzirom da se proizvodi u kućnim laboratorijama na tržištu se često nalazi ekstazi pomešan sa drugim metamfetaminskim derivatima, efedrinom, amfetaminom, kofeinom, talkom, a vrlo često ni nema MDMA (aktivne supstance). Jedna tableta obično sadrži 60-120 mg MDMA.

Ordinacija Baračkov

PMA (parametoksiamfetamin) je supstanca koja se prodaje kao ekstazi. Ima slično, ali blaže dejstvo od MDMA i potrebno je više vremena (oko pola sata) da se jave prvi efekti. Zbog toga mnogi misle da je ekstazi slabijeg kvaliteta zbog čega uzimaju još jednu tabletu. U toj količini češće može doći do predoziranja.

Ordinacija Baračkov

Kako deluje?

Ekstazi spada u stimulativne droge, što znači da ubrzava funkcije organizma. U većim količinama može da izazove čulne obmane.

Kako se unosi u organizam?

Najčešće se popije sa tečnošću, a može i da se ušmrkava.

Šta se dešava kada neko uzme ekstazi?

Ekstazi utiče na povećanje metabolizma prirodne hemijske supstance koja u mozgu reguliše raspoloženje, apetit, agresivnost, seksualne aktivnosti, spavanje i osetljivost za bol. Efekti počinju 20-90 minuta nakon uzimanja, a prestaju za 4-6 sati.
Psihički efekti: osećaj dobrog raspoloženja (euforija), mentalna i emotivna jasnoća, osećaj bliskosti sa drugima (droga zagrljaja), konfuzija, nesanica, napetost, paranoja (strah bez razloga), agresivnost, čulne obmane, osećaj lakoće i lebdenja, smanjenje osećaja za glad i žeđ.
Fizički efekti: ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, povišena telesna temperatura, zamagljen vid, žmarci, preznojavanje, mučnina, povraćanje, napetost mišića (posebno viličnih – često škrgutanje zubima), nevoljni pokreti, drhtavica.

Šta sve može da se desi posle duže upotrebe?

Može doći do gubitka soli i vode preznojavanjem (dehidratacija), do otoka mozga, moždanog i srčanog udara zbog povišenog krvnog pritiska, epilepsije, opasnog pregrevanja organizma i otkazivanja bubrega. Svi ovi poremećaji vode u smrt ako se hitno ne leče.

Kreš (crash – eng.) – je stanje u koje osoba može da upadne nakon prestanka dejstva ekstazija. Predstavlja osećanje tuge i straha koji ne mora da se javi uvek i kod svakog. Iz straha od kreša uzima se sledeća tableta odmah po prestanku dejstva uzetog ektazija.

Dej after (day after – eng.) – zalihe prirodnih hemijskih supstanci u mozgu (neurotransmitera) se iscrpljuju, a potrebno je do dve nedelje da bi se one obnovile. Usled njihovog nedostatka javlja se depresija, nesanica, osećaj iscrpljenosti i gubitak apetita.

Fleš bek (flash back – eng.) – pojava istih doživljaja kao pri uzimanju supstance ali ovaj put bez njenog unosa. Javlja se nakon neodređenog vremenskog perioda (par dana ili meseci), a ne mora da javi kod svakog. Posle duže upotrebe mogu da se jave zbunjenost, smetenost, loše raspoloženje, problemi sa spavanjem, napetost, ludački strah (paranoja), poteškoće u pamćenju.

Koju vrstu zavisnosti izaziva?

Ekstazi izaziva psihičku zavisnost. Takođe javlja se i tolerancija. To je potreba da se nakon dužeg uzimanja ekstazija povećava doza da bi se postigli isti efekti.

Kako se prepoznaje neko ko je uzeo ekstazi?

Može da izgleda razdragan i željan društva. Zenice su proširene, mišići napeti (često škrgutanje zubima), ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, često je preznojavanje, drhtanje ruku. Osoba može da izgleda izgubljena u vremenu i prostoru, neusklađenog ponašanja, uplašena ili agresivna.

Heroin

Izrazi u žargonu

dop, hors, žuto, pajdo, vuja...

Šta je to heroin?

To je polusintetski derivat morfijuma. Dodavanjem dve acetil grupe morfijumu dobija se diacetilmofin tj. heroin. Potpuno prečišćen heroin je beli prašak, a na našem tržištu gotovo uvek smeđe ili oker boje. Put nastanka heroina vodi od nezrelih čaura belog maka u kojim se nakuplja opijum. Iz opijuma prečišćavanjem dobija se morfijum, a iz njega heroin.

Ordinacija Baračkov

Kako deluje?

To je depresorna supstanca, što znači da usporava funkcije organizma pa i mozga od kojih su najznačajnije rad centara za disanje i rad srca što u krajnjem slučaju može izazvati smrt, u žargonu: overdoz (overdose – eng.).

Kako se unosi u organizam?

Najčešće ušmrkavanjem, pušenjem kada se „posoli“ duvan ili marihuana, udisanjem isparenja sa folije (u žargonu folijanje, hvatanje zmaja) ili intravenski (ubrizgavanjem u venu). Vrlo retko se ubrizgava u arteriju, mišić ili pod kožu usled nedostatka zdravih vena.

Ordinacija Baračkov

Šta se dešava kada neko uzme heroin?

Efekti počinju za par sekundi do par minuta, zavisi od načina unosa: javlja se plima raspoloženja (euforija) sa osećajem toplote (u žargonu: fleš (flash – eng.)), suvoćom usta, praćeno gubitkom bola (analgezija), osećajem opuštanja i težine u rukama i nogama. Posle euforije dolazi do stanja polu sna (u žargonu: stond, stondiranje (stoned – eng.)) tj. mentalne funkcije postaju zamagljene i gubi se zainteresovanost za zbivanja u okolini. Efekti traju 3-6 sati.

Šta sve može da se desi posle duže upotrebe?

Usled dužeg uzimanja može da dođe do gubitka koncentracije i motivacije (amotivacioni sindrom), smanjenje fizičke aktivnosti, smanjenja apetita čija posledica može biti smanjenje telesne mase.

Korišćenje nečistog pribora može izazvati infekcije vena, okolnog tkiva, srčanih zalistaka, a najteže posledice su infekcije hepatitisom B i C i HIV-om.

Koju vrstu zavisnosti izaziva?

Heroin izaziva najjaču fizičku zavisnost (posledica ove je apstinencijalna kriza koja se javlja kada se prekine uzmanje) i snažnu psihičku zavinost (želja, požuda za heroinom).
Takođe se javlja i tolerancija tj. povećanje doze heroina neophodne da bi se postigli isti efekti, u početku postizani sa manjom dozom.

Šta se dešava kada se heroin predozira?

Javlja se osećaj svraba, curenje iz nosa, povraćanje, znojenje, usporenje disanja i rada srca, koma pa i smrt. Predoziranje se javlja češće kada se heroin kombinuje sa nekom drugom supstancom jer one maskiraju efekte heroina (npr. sa kokainom – spidbol).

Kako izgleda osoba koja je uzela heroin?

Zenice su joj sužene, oči vodnjikave, usta suva, javlja se se svrab po koži, curenje iz nosa i nezainteresovanost za okruženje (u žargonu - stond).

Kokain

Izrazi u žargonu

koka, koks, kokiška, belo, lobe, sneg, sneško, ...

Šta je to kokain?

To je gorak beli prah bez mirisa dobijen iz lišća južnoameričke biljke koka. Od koke se dobija pasta koja se zagreva sa hidrohloričnom kiselinom i dobija se kokain-hidrohlorid (najčešći, i u vodi rastvorljivi oblik kokaina).

Ordinacija Baračkov

Krek (crack – eng.) je novi tip slobodne baze kokaina napravljen da bi se kokain mogao „pušiti“. Kada kokain nema svoju hlorovodoničnu bazu pri zagrevanju neće izgoreti, već će ispariti te se može „pušiti“ pomoću specijalne staklene lule. Ovaj proces se naziva „pušenje“ mada ne podrazumeva sagorevanje kokaina.

Ordinacija Baračkov

Kako deluje?

Kokain je stimultivna supstanca, što znači da ubrzava funkcije organizama pa i mozga. Stimuliše ćelije nervnog sistema, srca i krvnih sudova. Takođe izaziva gubitak osećaja za bol lokalno kada se nanese na sluzokožu.

Kako se unosi u organizam?

Najčešće se unosi ušmrkavanjem, a može i utrljavanjem u desni, ubrigavanjem u venu (intravenski) i pušenjem (krek).

Ordinacija Baračkov

Šta se dešava kada neko uzme kokain?

Dejstvo počinje za par sekundi do par minuta (zavisno od načina unosa). Ali efekti traju kratko: plima zadovoljstva opada već nakon pola sata, a ukupni efekti traju 1-2 sata.
Psihički efekti su: izoštrenost čula, euforija (plima zadovoljstva), povećana budnost, smanjena zamorljivost, povećana koncentracija, povećana mentalna i fizička energija, nervoza, neobuzdanost, agresivnost, nesanica. Fizički efekti su: ubrzan rad srca i disanja, visok krvni pritisak, povišena telesna temperatura, preznojavanje, proširene zenice, smanjenje apetita.

Šta sve može da se desi posle duže upotrebe?

Javlja se neobuzdanost, pojačana razdražljivost, napetost, ludački strah (paranoja), neraspoloženje (depresija), nesanica, smanjenje telesne težine, srčane bolesti zbog povišenog pritiska, oštećenje sluzokože i hrskavice nosa. Ako se „puši“ može izazvati hronične bolesti disajnih organa (bronhitis i dr.). Kod trudnica može izazvati prevremeni porođaj.

Koju vrstu zavisnosti izaziva?

Kokain izaziva najsnažniju psihičku zavinost, a pogotovo njegov derivat krek. Takođe se javlja i tolerancija. Fizička zavinost se ne javlja ili je vrlo slaba.

Šta se dešava kada se kokain predozira?

Dolazi do fizičkog nemira, agresivnosti, povišenja telesne temperature (hipertermija), javljaju se čulne obmane, grčevi, moždani i srčani udari i na kraju smrt.

Kako izgleda osoba koja je uzela kokain?

Osoba koja je uzela kokain može biti pričljiva, neposredna, neosetljiva za osećanja drugih ljudi, drska, agresivna, napeta, u stalnom pokretu, može imati “kokainske bube” tj. svrab po koži. Od fizičkih znakova karakteristični su: proširene zenice, ubrzano disanje i rad srca, povišen krvni pritisak i telesna temperatura.

Tabletomanija

Šta je to tabletomanija?

To je zloupotreba lekova. To je poseban problem zbog lake dostupnosti, pristupačne cene i velike raznovrsnosti tableta koje se mogu zloupotrebljavati. Najčešće to su sledeće grupe lekova:

  • lekovi protiv bolova: tramadol (Trodon), Valoron, metadon, Dolantin...
  • lekovi za smirenje i protiv nesanice (benzodijazepini): dijazepam, bromazepam, lorazepam, nitrzepam, Leksilijum, Demetrin...
  • lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti: Artan, Akineton, Mendileks...
Ordinacija Baračkov

Kako se koriste?

Tablete se unose najčešće gutanjem. Smrvljene mogu da se šmrču.

Šta se dešava kada neko uzme tablete?

Fizički efekti:
mlitavost skeletnih mišića, pad krvnog pritiska, prestanak disanja, ometanje dejstva drugih lekova u organizmu

Psihički efekti:
osećaj umora, poremećaj koordinacije tela, izgubljenost u vremenu i prostoru (konfuzija), smirenost i pospanost

Lekovi spadaju u grupu depresornih supstanci tj. usporavaju psihičke i fizičke funkcije organizma. Efekti su specifični za svaku grupu lekova. Često se mešaju sa alkoholom, što još više pojačava njihovo dejstvo i može doći do smrti.

Šta sve može da se desi?

  • gubitak svesti zbog pada krvnog pritiska
  • smrt usled predoziranja, najčešće u kombinaciji sa alkoholom (ali i drugim PAS) zbog prestanka disanja
  • predoziranje zbog spore i nepredvidljive brzine eliminacije iz organizma
  • nakon smirenosti i sna dolazi do kome i smrti.
  • VELIKI BROJ SAMOUBISTAVA IZVRŠI SE UZIMANJEM PREKOMERNE DOZE LEKOVA.

Koju vrstu zavisnosti izazivaju?

Tablete izazivaju jaku fizičku zavisnost koja se ispoljava apstinencijalnom krizom kada se prekine uzimanje (drhtavica, napetost, nervoza, nesanica, i dr.), i psihičku zavisnost koja se ispoljava neodoljivom željom za uzimanjem tableta.
Javlja se i tolerancija koja se ispoljava potrebom da se uzima sve više tableta da bi se postigli isti efekti.

Mikser

Uzimanje bilo koje droge ili lekova može ugroziti zdravlje i život, no posebno je opasno njihovo mešanje jer se ne može pretpostaviti kako će supstance međusobno delovati. Uglavnom se učinci lekova i droga uzetih u kombinaciji sabiraju, a neretko i umnožavaju.

Ekstazi s alkoholom – doprinose dehidrataciji organizma, a ekstazi može i prikriti delovanje alkohola, pa postoji mogućnost predoziranja alkoholom.

Ekstazi sa spidom ili kokainom – povišavaju krvni pritisak i telesnu temperaturu, te ubrzavaju rad srca, što dovodi do iscrpljenosti, vrtoglavice i drhtavice. U težim slučajevima i bez pravovremene pomoći ili odmora može doći do gubitka svesti pa i smrti.

Ekstazi s heroinom – zavisno od doze jednog i drugog stimulišući efekat ekstazija može sakriti depresorni efekat heroina, pa je mogućnost predoziranja izrazito povećana. Ne treba zaboraviti da se fizička zavisnost od heroina lako stiče.

Alkohol s spidom ili lekovima za smirenje – vrlo opasna kombinacija koja može dovesti do poremećaja disanja, a u težim slučajevima do kome i smrti.

Marihuana s alkoholom – moguća je slabost, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.

Heroin sa lekovima za smirenje – ova kombinacija može dovesti do poremećaja u radu disajnog sistema, a u težim slučajevima do kome i smrti.

Literatura

  • Baračkov, Nebojša – Priručnik za vršnjačke edukatore iz oblasti prevencije bolesti zavisnosti / Nebojša Baračkov i grupa autora – Novi Sad: Udruženje Prevent, 2009.
  • Vučković, Nikola – Alkoholizam i narkomanija: psihijatrijske osnove i prevencija u školi / Nikola Vučković. – Novi Sad: Gradska organizacija Crvenog krst, 1997.
  • Rončević, Nevenka P. – Rizična ponašanja adolescenata – upotreba psihoaktivnih supstanci (uloga pedijatra u otkrivanju i zbrinjavanju) / Nevenka P. Rončević i Aleksandra S. Stojadinović – Novi Sad: Gradska uprava za zdravstvo, 2006.