Uvod

Ima puno ljudi u svetu koji se plaše letenja i to nikako ne predstavlja psihijatrijski poremećaj ili bolest. U stručnoj praksi nazivamo to poremećajem tek kada osoba preduzima neuobičajene korake da bi izbegla letenje ili joj izbegavanje letenja ostavlja značajne posledice na ličnom, porodičnom ili poslovnom planu. Uglavnom su klijenti/kinje koji su mi se obraćali za stručnu pomoć želeli da prevaziđu ovaj strah zbog značajnog uticaja na njihov život. Nekada je to uticalo na posao, nekad na porodicu jer nisu bili u stanju da idu na letovanja i zimovanja na udaljene destinacije. Ukoliko neletenje nema uticaj na nečiji život i rad onda nema potrebe za intervencijom, niti motivacije za menjanje navika. Gotovo nijedan čovek se ne menja u ponašanju ukoliko nema snažne motivacije.
Jedan od prvih koraka u traženju rešenja za ovaj problem je da se informišemo o stvarnim rizicima letenja. Kao što je poznato letenje je 20 puta sigurniji način transporta od vožnje kolima. Nažalost naš strah je produkt naših emotivnih reakcija i vrlo teško je boriti se protiv toga samo logikom. Nekada mi naučimo da se plašimo zato što se drugi ljudi plaše ili ispoljavaju strah. Mnogi strahovi su posledica nerazumevanja ili pogrešnih informacija o letenju i avionima. Takođe bitna je i uloga medija u ovoj priči i vrsta publiciteta koji se daje avionskim nesrećama koje su ustvari veoma retke pa zato i predstavljaju vest za naslovnu stranu. Svaki dan se obavi 40.000 letova u celom svetu, a moraćete da priznate da zaista nema puno nesreća tokom godine.
Naredni korak u prevazilaženju straha od letenja je da potražite informacije o adekvatnom i profesionalnom tretmanu. Trebalo bi potražiti profesionalca-psihijatra koji ima iskustva u pomaganju ljudima da prevaziđu svoj strah od letenja i zakazati konsultaciju. Ono što mogu iz sopstvene prakse da potvrdim je da bez obzira na uzrok, kada klijent/kinja odluči da se suoči sa strahom i potraži pomoć, ogromna većina postiže uspeh. Cilj tretmana nije da strah eliminišemo već da se sa njim suočimo i da kroz seriju tehnika naučimo da kontrolišemo katastrofične misli kao i neprijatne telesne reakcije koje ih slede.

Saveti

U radu sa klijentima/kinjama koji se suočavaju sa ovim ili nekim sličnim problemima zapravo učimo nečemu što stručno zovemo „habituacija“. Ustvari to znači „navići se na nešto“. A to je učenje da se toleriše određen nivo anksioznosti, time što se neće preterivati sa odgovorom na anksioznost. Time što ne zahtevamo da anksioznost trenutno nestane pomažemo da se njen intenzitet zapravo smanji.
Nije preporučljivo da koristite alkohol ili droge jer to donosi dodatne probleme. Iako ste možda čuli dosetku „Kratak let-kratko piće“ to verovatno služi kao opravdanje nekome ko bi to piće popio bez obzira da li treba da leti ili ne. Ostalima to može da izazove mučninu i povraćanje, a sa druge strane ono smanjuje osećaj postignuća ili osećaj uspeha u suočavanju sa sopstvenim strahovima. Kada se koriste alkohol ili droge za blokiranje anksioznosti, sprečava se i habituacija.
Što se lekova za smirenje tiče u redu je da se koriste jedino ako ste se posavetovali sa svojim psihijatrom. Recimo osobe koje putuju kroz više vremenskih zona na interkontinentalnim letovima mogu da se posavetuju sa svojim lekarom oko upotrebe blažih sedativa za spavanje tokom leta jer menjanje dnevno-noćnog ritma zbog menjanja vremenskih zona dovodi do poremećaja sna i iscrpljenosti nazvanog „jet leg“.
Vrlo važan je i adekvatan obrok. Ne treba putovati praznog stomaka ali treba izbegavati i tešku i začinjenu hranu koja može rezultirati nelagodom tokom leta. Još jedna neprijatnost povezana sa letenjem je mučnina od vožnje. Osobe koje od toga pate osećaju neprijatnost pri bilo kojoj vrsti vožnje bez obzira da li je to avion, voz, autobus ili brod. Ukoliko pokušavaju da čitaju tokom puta to može da pojača mučninu zbog pomeranja slova. Ako nemate mučninu od vožnje čitanje može biti od velike pomoći da se misli skrenu od samog letenja. Zato ako volite da čitate pripremite omiljenu literaturu. Ako volite muziku ponesite neki muzički plejer (CD, MP3, i sl.).
Kada ste u prisustvu dece budite svesni koliko uticaja vaše reči i strahovi imaju na njih. Ako imate strah od letenja u redu je da to priznate svojoj deci ali i da im kažete „Iako se plašim, trudim se da to prevaziđem“. To im pomaže da shvate da će biti puno situacija u životu koje su strašne ali da se onda treba suočiti sa strahom, a ne izbegavati situacije.

Tehnike relaksacije

Treba podvući da se svaki strah hrani izbegavanjem. Sve dok osoba nastavlja da izbegava potencijalno strašne situacije shvatiće da je vrlo teško da se strah smanji.
Ono što radimo kada učimo relaksacione tehnike je da menjamo veze. Kada se plašimo letenja povezujemo strah sa doživljajem leta. Tokom terapije se trudimo da pokidamo te veze i povežemo osećanja mira i relaksacije sa letenjem. Ono što neke teorije ističu kao prevashodni razlog za strah od letenja je osećanje gubitka kontrole. Moram da se složim sa tim da pri letenju sigurno nemamo kontrolu kao kada vozimo kola. Iako ne kontrolišemo šta se dešava u pilotskoj kabini, možemo da kontrolišemo misli o datom iskustvu i koristeći tehnike relaksacije i misleći drugačije o tom iskustvu možemo kontrolisati neke od neprijatnih senzacija koje prate ovaj strah, npr. lupanje srca, uznemirenje, drhtanje, preznojavanje, vrtoglavicu. Tehnike relaksacije nam mogu pomoći da prevaziđemo ova osećanja i da ponovo osetimo da imamo kontrolu. Najčešća tehnika relaksacije je ona u kojoj tražim od klijenata/kinja da se užive u okolnosti planiranja putovanja, odlaska od kuće, dolaska na aerodrom, stajanja u redu za karte, predavanja prtljaga, itd.
Da bi prevazišli ovaj strah treba razmišljati o svim pozitivnim aspektima letenja, koje koristi to donosi vama, kako vam to čini život kvalitetnijim i šta bi izgubili ukoliko ne letite. Važno je pre i tokom leta imati viziju pozitivnog iskustva, čak zamisliti prijatne situacije koje slede na dolaznoj destinaciji. Veoma je važno ostaviti sebi na raspolaganju dosta vremena. Ako je neko u stisci sa vremenom logično je da će biti nervozan, napet i da će to podstaći stres. Pažljivo planirajte putovanje i ostavite dovoljno vremena za pojedinosti, recimo možete da se spakujete kofer veče pred put, a ne na sam dan puta. Dođite na aerodrom ranije i moći ćete da odaberete mesto u avionu. To umanjuje neizvesnot i snižava tenziju. Razmislite gde bi ste voleli da se nalazite u avionu. Nekima odgovara mesto pored prolaza jer imaju osećaj da mogu lakše da istupe iz svog sedišta ako im treba toalet ili zato što mogu da protegnu noge. Drugi više vole da sede pored prozora jer ih prizor smiruje. Ukoliko sedite u repu aviona možete imati neprijatne senzacije od rada motora što pojačava osećaj kretnje i neprijatnosti. Naravno to zavisi od same ličnosti. Zato predstavite sebi situaciju u avionu i upitajte se šta vam više odgovara.
Nekada je korisno sastaviti ono što u praksi nazivamo hijerarhija situacija povezanih sa letenjem počevši od najstrašnijeg, što je najčešće sam let, do onih manje strašnih kao što je na primer kupovina avionske karte. Sledeći korak bi bio odlazak na aerodrom i gledanje sletanja i poletanja aviona samo da bi se doživelo to okruženje. Pa onda naredni korak bi bio ulazak u zgradu aerodroma, sedenje u holu aerodroma, čak odlazak u red za karte kao da je to pravi polazak na let sve vreme koristeći relaksacione tehnike da bi se nadvladala anksioznost u vezi sa datim korakom.
Jedna kratka tehnika je da posmatrate druge ljude na aerodromu i tokom leta pogotovo one koji deluju relaksirano i rasterećeno. To doprinosi indukovanju sličnog raspoloženja kod posmatrača.
Kada tretiramo ovaj strah suočavamo se sa više izazova. Najpre radimo na našem mišljenju koje onda utiče na naše emocije, ali najvažnije je da menjamo ponašanje. Kada dođe do te promene u ponašanju najčešće otkrijemo da su se promenili i naše mišljenje i osećanja. Hteo bih da dodam još nešto, možda najvažnije, a to je da imate realistične ciljeve. To znači da treba da prihvatite određenu dozu anksioznosti povezane sa putovanjem, što je potpuno normalno i većina ljudi to oseća. Nije realno da budete apsolutno umireni, blaženi, da doživite nirvanu tokom leta. Ako to očekujete onda ni terapija neće uspeti. Mnogi klijenti na kraju terapije otkriju da kada su prevazišli svoj strah od letenja i ostali strahovi bivaju redukovani, a osećaj samopoštovanja raste.

Zaključak.

U razvijenom svetu se koristi još dosta metoda u praksi kao što su grupna terapija, audio poruke sa relaksirajućim sadržajem koji se sluša tokom leta, hipnoza i autohipnoza. Čak i avio kompanije imaju programe koji pomažu zainteresovanima da prevaziđu strah od letenja, da uđu u avion dok je u hangaru i sl. Metode meditacije i relaksacije takođe mogu imati uspeha ali je potrebno da se praktikuju i do par nedelja pre nego što vam zatreba da bi um i telo mogli da pri samom letu reaguju automatski.
Ono što je bitno napomenuti na kraju, to je da je ovo stanje veoma često. Spremajući ovaj članak našao sam podatak da u SAD 25 miliona ljudi ima toliki strah da u potpunosti izbegava letenje, dok narednih 50 miliona doživljava izrazit strah pri letenju. Za našu zemlju nema podataka ali s obzirom na činjenicu da veći deo stanovništva ne poseduje pasoš možda baš u toj populaciji treba tražiti osobe sa ovim strahom jer je odlazak u inostranstvo u velikoj meri povezano sa letenjem. Ali takođe znamo da veliki broj ljudi uz određenu pomoć i upornost uspešno prevazilazi ovaj strah, može ugodnije da leti i oseti korist i zadovoljstvo od mogućnosti da radi ono što poželi.