Sve one koji Vas remete u porodičnom, socijalnom i/ili radnom funkcionisanju. Bez obzira da li su to Vaša ili očekivanja Vašeg okruženja. Što više informacija o Vašim problemima psihičkim, fizičkim i socijalnim Vaš psihijatar bude imao, spremnije i adekvatnije će moći da odgovori na potrebe psihijatrijskog tretmana. Samim tim tretman će biti kraći. Takođe treba podvući da je svaki lekar je obavezan Hipokratovom zakletvom na poverljivost informacija koje u toku lečenja dobije od klijenta. Ove obaveze lekar može biti razrešen jedino na sudu ako je u pitanju zakonski sudski proces.

Čim razmišljate o tome. Problem ne treba negovati, treba ga lečiti. I što pre potražite pomoć time će lečenje biti efikasnije, a tretman kraći. Gotovo po pravilu telesni problemi i bolesti privlače glavninu pažnje kako pacijenta tako i njegove najbliže okolinu. Zbog toga se za psihijatrijski tretman čeka neopravdano dugo.

Ne dešava se ništa što klijent/kinja ne želi. Terapeut/kinja pomaže klijentu/kinji na putu kojim prolazi da sam/a spozna odgovore na pitanja koja je sebi postavio/la. Nemojte očekivati gotove recepte za bolji život i instrukcije kako da se ponašate.

Kao i sa drugim zdravstvenim problemima pomoć profesionalaca može da ubrza ozdravljenje, a nekad predstavlja nezaobilazni deo ozdravljenja. Bez pomoći profesionalaca neki poremećaji neopravdano dugo traju, čak prerastaju u teže poremećaje i bolesti.

Da sa njim/njom uspostavite odnos poverenja i razumevanja. Za to je neophodno neko vreme i nije realno očekivati da se to postigne kroz jedan ili dva susreta. Ali je realno očekivati da će sa svakim susretom taj odnos jačati. To je osoba sa kojom treba da izgradite saveznički odnos na putu postizanja psihičkog blagostanja. To je osoba čija je profesionalna dužnost da Vam predoči podatke o tretmanu, strategijama za poboljšanje stanja, predviđenom trajanju i finansijskim aspektima tretmana. Ukoliko to nije slučaj, ako ni posle par susreta nemate poverenja da slobodno i bez rezerve pričate o svojim problemima onda je taj odnos deficitaran i vreme je da razmotrite da li ste se apsolutno posvetili tretmanu ili je vreme da promenite terapeuta/kinju.

To ni u kom slučaju nije tačno. Svi smo mi subjektivni ako se radi o nama ili o našim bližnjima. To je sasvim normalno, zbog toga ni hirurg ne može da operiše svoju familiju. U tim slučajevima neophodno je potražiti pomoć nepristrasnog i objektivnog profesionalca.

Da deo svog slobodnog vremena posvetite vlastitom zdravlju. Psihički problemi se obično formiraju tokom dužeg vremenskog perioda tako da je naivno verovanje da se mogu rešiti preko noći. Takođe nekada morate biti spremni da se suočite sa neistraženim i zabranjenim dubinama svoje duše u cilju prevazilaženja problema.

Tretman je apsolutno poverljiv. Kao i pri svakom drugom lekarskom pregledu važi Hipokratova zakletva i obaveza čuvanja lekarske tajne. čak ni srodnici ili partneri nemaju mogućnosti da dobiju podatke o toku i pojedinostima tretmana bez saglasnosti klijenta/kinje. Jedino u zakonskom pogledu terapeut/kinja nije u obavezi čuvanja lekarske tajne ako od njega/nje to zatraži sud u zakonskom postupku i ako je pacijent/kinja pravno terminološki neuračunljiv/a i tada je to u najboljem interesu pacijenta/kinje.

Ukoliko su korektno i stručno sprovedeni trebalo bi da budu nastavak ili nadogradnja predhodnih. Svi izveštaji i drugi pisani dokumenti u vezi lečenja mogu da budu od koristi. Ukoliko to nije slučaj ili ako je dokumentacija nedostatna, može zahtevati dodatni napor da bi se adekvatno započeo tretman.

Svaka osoba je posebna i neponovljiva jedinka. Kao što ne postoje dve iste osobe na svetu, tako ne postoje dva ista poremećaja, niti ista tretmana. Zbog toga ne vredi upoređivati tretmane nekom vremenskom odrednicom. Najbolje je reći da tretman traje dok se poremećaj ne povuče, odnosno konflikt ne razreši. Takođe je neumesno upoređivati vlastiti sa nekim tuđim tretmanom.

Nažalost malo je kvalitetnih novina (i još manje novinara) u našoj zemlji tako da verovatno to što ste čitali i nije baš sasvim istina. Dakle psihijatri ne čitaju misli, ne pogađaju budućnost, ne daju gotove recepte „kako živeti bolje“ i ne mogu preko noći doneti poboljšanje za probleme koji obično traju dugo vremena pre nego što klijenti odluče da se jave na pregled. Kada bi novinski (televizijski ili radijski) savet bio dovoljan da reši ozbiljan psihički problem onda bi verovatno svi psihijatri na svetu ostali bez posla. Ukoliko problem koji imate remeti Vaše lično, porodično ili profesionalno funkcionisanje onda je bolje potražiti pomoć profesionalca nego eksperimentisati sa sopstvenim zdravljem.