Anksioznost
Sigurno ste imali osećaj brige, straha, nelagode koji vam “steže” stomak u čvor i ne dopušta da mislite ni o čemu drugom? Svi smo nekada to osetili. Takva anksioznost je potpuno uobičajena, svi je povremeno osetimo, ali brzo nastavimo sa svakodnevnim životom i zanemarimo je.
Anksiozni poremećaji su kada ovakva osećanja postanu vrlo intenzivna i trajna, ili se ponavljaju u napadima. Tada ih je skoro nemoguće kontrolisati.
Anksioznost telo dovodi u stanje stresa, a simptomi se mogu grupisati u kognitivne, psihološke, bihejvioralne i telesne. Kognitivni simptomi anksioznosti su: zabrinutost, teškoće u koncentraciji, teškoće u pamćenju, negativna očekivanja, negativna razmišljanja o sebi i trenutnoj situaciji, problemi s prisećanjem, kognitivne konfuzije, zastrašujuće fantazije. Psihološki simptomi anksioznosti su: nelagoda i nemir, neizvesnost i iščekivanje, uplašenost, nervoza i napetost, prisutnost raznih strahova, strah od gubitka kontrole, depersonalizacija (osećaj „kao da ja nisam ja“) razdražljivost. Bihejvioralni simptomi anksioznosti su: izbegavanje situacija i osoba koje izazivaju anksioznost, povučenost i nesigurnost u socijalnim kontaktima, slaba koordinacija pokreta, izrazita aktivnost ili pasivnost. Telesni simptomi anksioznosti su: respiratorni (osećaj gušenja i nedostatka vazduha, ubrzano disanje), kardiovaskularni (ubrzan puls, osećaj ubrzanog rada srca, povišen krvni pritisak, crvenilo ili bledilo), promene na koži (promene u temperaturi kože, crvenilo), mišićni (tremor, mišićna tenzija, mišićni grčevi, drhtanje) te gastrointestinalni simptomi (bol u trbuhu, proliv, mučnina i povraćanje).
Anksiozne osobe veoma često proživljavaju opisanu „biohemijsku dramu“ koja se ispoljava kroz navedene simptome a kao posledica se javlja fizička i mentalna iscrpljenost.
Milioni ljudi širom sveta pate od ovog poremećaja i većina njih nakon obavljenih medicinskih pregleda i dujagnostike se proglašava zdravima. Ta činjenica im donosi kratkotrajno smirenje, ali ih i dalje proganja lični osećaj da nešto ipak nije u redu sa njima.
Čekanje vam neće pomoći, ali stručna pomoć hoće!
Anksioznost
Ako sumnjate da patite od anskioznosti, nemojte čekati. Koji god oblik ovog poremećaja da imate, postoji efikasan tretman koji će vam pomoći da izađete na kraj sa simptomima, ali je prvi korak uvek stručno mišljenje.
Ukoliko mislite da previše brinete, da vam strepnja ometa svakodnevne životne aktivnosti ili utiče na kvalitet veza sa ljudima koje volite, ako ne možete da kontrolišete osećaj nervoze ili straha, posetite stručno lice. Uz adekvatnu terapiju brzo ćete videti poboljšanje.
Danas postoji mnogo terapijskih mogućnosti koje su efikasne u lečenju anksioznosti. U zavisnosti od intenziteta simptoma i stanja socijalne disfunkcionalnosti, i u zavisnosti od individualne proceni ego snaga, stručnjak donosi odluku o načinu lečenja. Kod blagih simptoma koji ne narušavaju u značajnoj meri svakodnevno funkcioniranje, prioritet se daje psihoterapijskim intervencijama, relaksacijskim tehnikama, psihoedukaciji, fizičkoj aktivnosti. Kod jako izraženih simptoma koje u značajnoj meri narušavaju kvalitet života, prioritet se daje psihofarmakoterapiji.