Karakteriše se periodima sniženog raspoloženja, smanjene energije i aktivnosti (češće se prvo dijagnostikuje depresija), kombinovano sa periodima povišenog raspoloženje, povišene energije i aktivnosti (manija ili hipomanija). Ovi periodi mogu da budu nastavljeni jedan na drugi, ali mogu da se jave i posle perioda potpuno uobičajenog raspoloženja
Manične epizode obično nastaju naglo, uobičajeno traju između 2 nedelje i 4-5 meseci. Depresivne epizode imaju tendenciju da traju duže – u proseku 6 meseci (vrlo retko duže od godinu dana)
Obično prethodi period psihičkog ili fizičkog stresa (naprezanja) ali nije neophodan za dijagnozu. Npr. nespavanje, pregorevanje na poslu, zloupotreba supstanci
I povišeno raspoloženje predstavlja opasnost po osobu u smislu povreda, zaduživanja, raspolaganja imovinom, gubitka socijalne podrške („ide na živce“)
Suicidalne misli i ponašanje su češće u odnosu na opštu populaciju
NIJE:
Radost i tuga – razlikuje se od bazičnih ljudskih emocija (radost, tuga, strah, ljutnja) po kvalitetu (ne ugožavaju sebe i druge) i kvantitetu (znatno kraće traju)
Bezobrazluk – nema namere u ponašanju. Osoba ne može da upravlja ovim psihičkim tokovima, bez obzira da li je to sniženo raspoloženje (opasno etiketiranje („lenština, neradnik, lezileb“) ili povišeno raspoloženje („gnjavež, brbljivac, rasipnik“)
