Depresija
Reč depresija je veoma ustaljena u govoru, tako da se ponekad misli na pravu depresiju, a ponekad na period neraspoloženja i tugovanja i iz tog razloga jako je bitno razlikovati tugu, depresivno stanje i depresiju. Termin depresije je toliko opšte prihvacen te je jako bitno iskomunicirati sa klijentom o njegovim simptomima. Simptomi mogu da iskrive sliku o stanju klijenta i iz tog razloga je i veoma bitno potražiti strucno mišljenje.
Tuga
Tuga je jedna od osnovnih ljudskih emocija. Ona je normalna reakcija na životni događaj, prolazna je, te osoba nastavlja sa svojim životnim aktivnostima sasvim normalno, ulazeći u svoj ciklus raspoloženja u kojem je funkcionalna i više se ne oseća tužno nakon što je prošao uzrok tuge ili je osoba pronašla način kako da se pomiri ili adaptira na novonastalu situaciju. Tugovanje je neka vrsta informacije za osobu šta je ono što joj ne odgovara, šta je povređuje, šta bi da menja i najčešce je zdrava reakcija na neku životnu okolnost. Neki ljudi osecaj tuge i žalosti ispoljavaju veoma dramatično. Tugu može da oseća svaka osoba. Nije svaka tuga ista i zbog toga je važno odrediti vrstu kako bi se lakše suočili sa njom. Ako tuga traje dugo ona gubi adaptivnu osnovu.
Depresivno stanje takođe nije retkost i verovatno ga upozna većina ljudi tokom života. Depresivno stanje nije depresija u kliničkom smislu. Radi se o prolaznom stanju u kome se čovek oseća neadekvatno u odnosu na okolnosti.
Depresivno stanje je vrlo intenzivno, može biti znatno disproporcionalno događaju koji ga je izazvao. Nekada se depresivno stanje javlja bez određenog uzroka ili okidača. Za razliku od tuge koja je blaža sa vremenom, depresivno stanje može postati intenzivnije, pa čak i preći u depresiju.
Depresija je prekomerna tuga tj stalan osećaj tuge i gubitak interesovanja. Depresiju osoba oseća a drugi je primećuju. U depresiji se normalan životni tok i ritam osobe poremeti, te ona nije u stanju da donosi odluke i obavlja svakodnevne aktivnosti. Osećaj tuge, bespomoćnosti i bezvoljnosti je preplavljuje na fizičkom i psihičkom nivou. Depresija je znak psihičkog disbalansa i znak da je osobi potrebna pomoć da povrati svoju funkcionalnost i pronađe nove oblike ponašanja koje će joj doneti više zadovoljstva i bolju adaptiranost.Utiče na to kako se osoba oseća, na njen način razmišljanja i ponašanja. Osim emocionalnih može imati i razne fizičke simptome. Depresivna osoba obično je i napeta. Osamdeset odsto depresivnih osoba oseća anksioznost, a s druge strane, osobe koje boluju od anksioznih poremećaja sekundarno su depresivne. Ove dve psihopatologije obično se prepliću te je i to još jedan razlog zašto trebate da potražite strucno mišljenje.
Depresija se razlikuje od pukog osećaja tuge po tome što traje praktično svakog dana u kontinuitetu najmanje dve nedelje, i uključuje druge simptome pored osećaja tuge i beznađa.
Depresija nije moralna ili karakterna slabost osobe iz koje se osoba može izvući tako što će se jednostavno “trgnuti”.
Svako vreme kada se ljudi jave na lečenje je PRAVO VREME!
Intervenišemo kod svakog klijenta i onog koji je tužan, i koji prolazi kroz depresivno stanje i depresiju ali na razlicite nacine, spektar pomoci je širok. Kombinacija antidepresiva i psihoterapije u praksi se pokazala kao ubedljivo najbolji lek za depresiju! Dok antidepresivi, kao medicinski lekovi protiv depresije, mogu da leče simptome depresije, oni, ipak, ne mogu uvek da reše uzroke ove bolesti. Zato se antidepresivi obično koriste u kombinaciji sa psihoterapijom za lečenje depresije ili drugih bolesti mentalnog zdravlja. To se iskustveno pokazalo kao najbolji oblik i način tretiranja depresije. Istraživanja su pokazala da antidepesivi, zajedno sa psihološkim tretmanima, mogu biti od krucijalne pomoći kod osoba sa umerenim ili težim oblikom depresije.
Lečenje depresije traži vreme i posvećenost.
Najbolji lek za depresiju mora da sadrži i dva vrlo važna “sastojka”, a to su otvorenost i strpljenje.