Počinje rano u periodu sazrevanja mozga (oko 18. godine života)
Postoje sumanute ideje ili sumanuto ponašanja
Prisutne su halucinacije (čulne obmane), najčešće su to glasovi koji komentarišu ponašanje, ali mogu biti i slike, predstave ljudi, i sl
Raspoloženje je često nespojivo sa ovim halucinacijama i sumanutim idejama (npr. proganjaju ga ali nema straha)
Postoje blokovi misli koje osoba često tumači kao oduzimanje ili nametanje tuđih misli
Može da postoji telesna napetost ili problemi u ponašanju, u smislu ukočenosti, čudnih položaja i nesvrsishodnih pokreta, odsustva govora, izbegavajućeg ponašanja
Osobama je ekstremno otežana socijalna integracija što zbog nepostojanja socijalnih veština, što zbog izbegavajućeg ponašanja, što zbog neprihvatanja sredine.
To sve doprinosi opštem padu kvaliteta života, gubitka interesovanja, „padanjem“ u svoj unutrašnji svet i bežanjem od socijalnog kontakta. Češći je suicid nego u opštoj populaciji
NIJE:
Zarazna (ne treba izbegavati kontakt, ali ne treba ni insistirati na fizičkom kontaktu – rukovanje, dodirivanje, zbog moguće panike)
100% nasledna – genetika predstavlja najviše trećinu problema
Nije svaka halucinacija i sumanutost shizofrenija. Ovi simptomi se javljaju i u drugim psihijatrijskim poremećajima (npr. pod dejstvom alkohola ili droge osoba takođe može da ima priviđenja)
Bez nade za budućnost – moderna terapija i prilagođeni programi edukacije su se pokazali kao uspešna sredstva u integraciji ovih osoba u društvo. Lekovi nikako ne treba da „zombiraju“ osobe – to je neželjeno dejstvo starije generacije lekova
Radno nesposobna osoba – lica koja se pridržavaju plana lečenja mogu biti radno angažovana
